Konkurs EKOTON 26 poziva studente iz regiona da preispitaju i redefinišu građeno i prirodno okruženje kroz regenerativno razmišljanje o prostoru i pejzažu u eri klimatske i energetske nestabilnosti, ekološke i društvene krize.
Pojam ekoton u ekologiji predstavlja prelaznu zonu između dva različita ekosistema, na primer rub šume i livade, ušće reke u more, granica močvare i sušnog kopna. Umesto čvrste granice koja razdvaja, ekoton predstavlja široki prostor prožimanja, gde se razvija najveći biodiverzitet jer u njemu opstaju vrste iz oba sveta, i ujedno nastaju nove, specijalizovane vrste. Ovo je zona intenzivnog života, stalne promene i visoke adaptibilnosti.
U kontekstu arhitekture i građene sredine, pojam ekoton se može posmatrati prošireno, kroz zone raznorodnih kontakata grada i prirode (rub grada gde počinje ruralni pejzaž, obale reka u gradu i sl.), ili kroz kontrastne sredine koje nastaju u samom gradu kroz vreme (uređen planski prostor i spontana, neplanska naselja, napuštene strukture u okviru urbanizovanih područja, kontakti životnih prostora različitih društvenih grupa i sl.), a koje upravo zbog svojih dvojnosti predstavljaju plodno tlo za iniciranje i razvoj novih prostorno-programskih modela na osetljivom limesu između dva sveta.
EKOTON 26 poziva studente da prepoznaju svoje specifične lokalne 'ekotone', kao zone sa potencijalom za nastanak novih prostornih modela i hibridnih tipologija kroz inovativne tehnologije gradnje, usmerene ka ozdravljenju pejzaža i zajednice. Osnovni fokus konkursa je na eksperimentalnim prostornim intervencijama i hibridnim programima koji deluju kao živi metabolizam koji leči i povezuje segmentirani sistem.
3.1. PREDMET
Predmet konkursa je prostorni odgovor na polikrizu savremenog sveta kroz inovativne modele zajedništva i prostorne regeneracije, i to kroz trostruku strategiju:
1. Urbana regeneracija - Uvođenje prirode u grad
/// oporavak grada - revalorizacija resursa, drugi život napuštenih lokacija i zgrada, jačanje biodiverziteta i transformacija infrastrukture
Urbana ekspanzija i agresivna izgradnja saobraćajne infrastrukture postali su najveći neprijatelji prirodnih ekosistema, jer gradovi svojim širenjem presecaju i fragmentišu vekovne ekološke koridore, pretvarajući nekada povezane prirodne celine u izolovana ostrva betona. Kada grad preseče jedan takav vitalni pravac, dolazi do dramatičnog narušavanja biodiverziteta: divlje životinje gube rute za migraciju i hranjenje, autohtona flora gubi kanale za širenje, dok rečni tokovi bivaju zarobljeni u betonska korita čime se prekida prirodna razmena podzemnih i površinskih voda. Ovaj nasilni prekid ekotona ne pogađa samo prirodu, već se direktno sveti i samom gradu kroz pojavu ekstremnih toplotnih ostrva, drastično zagađenje vazduha i katastrofalne urbane poplave, jer betonirana zemlja više nema moć upijanja viška padavina. Zato se pred studente na ovom konkursu postavlja ključni inženjerski i arhitektonski izazov: kako rekonstruisati i ponovo povezati te pokidane niti u gradu? Tražimo hibridne sisteme – poput zelenih mostova za divlje životinje, ekoloških nadvožnjaka, linearnih parkova iznad saobraćajnica i poroznih pešačkih koridora – koji će omogućiti da se priroda ponovo bezbedno i nesmetano „ulije“ u grad i prođe kroz njega, lečeći urbanu strukturu i vraćajući ekološki balans tamo gde je beton napravio veštačke granice.
2. Ruralna reanimacija - Integrisanje tehnologija u selo
/// dinamizacija pejzaža, reinvencija ruralnog nasleđa, repopulacija sela, zaštita prirodnih resursa uz unapređenje produktivnosti kroz korišćenje inovativnih tehnologija: robotike, veštačke inteligencije, dronova
Seoski predeli se suočavaju sa masovnim odlaskom stanovništva u gradove jer mladi traže stabilnije poslove, bolje školovanje i razvijenu infrastrukturu. Zbog ove migracije, na selu ostaje uglavnom starija populacija, što dovodi do kritičnog nedostatka radne snage i napuštanja plodnih oranica. Gašenje škola i ambulanti dodatno ubrzava propadanje ruralnih zajednica, pa država gubi domaću proizvodnju hrane i postaje zavisna od uvoza, dok gradovi trpe pritisak zbog prenaseljenosti. Savremena arhitektura i tehnologija mogu oživeti ruralne predele pretvaranjem napuštenih objekata u moderne prostore za rad na daljinu (coworking habove), podržane brzim satelitskim internetom i nezavisnim izvorima zelene energije. Kroz ekološku, modularnu gradnju i upotrebu lokalnih materijala stvaraju se jeftini i privlačni domovi za mlade porodice i digitalne nomade, dok uvođenje precizne agrotehnologije, dronova i pametnih staklenika transformiše tešku poljoprivredu u profitabilan, visokotehnološki biznis. Na taj način selo prestaje da bude simbol izolacije i teškog rada, već postaje tehnološki napredna, održiva i ekonomski privlačna alternativa prenaseljenim gradovima.
3. Socijalna kohezija - Prostori za jačanje zajednice
// inkluzivni javni prostori, univerzalni dizajn, međugeneracijski dijalog, kulturna regeneracija, solidarna arhitektura i reaktivacija duha zajednice.
Savremeni način života i ubrzani ritam rada doveli su do otuđenja pojedinca u urbanim, ali i u ruralnim sredinama. Javni prostori su u velikoj meri komercijalizovani i pretvoreni u mesta potrošnje, dok su tradicionalni prostori okupljanja, poput trgova, parkova i domova kulture, izgubili svoju primarnu funkciju i postali zapušteni ili nefunkcionalni. Ovaj nedostatak nekomercijalnih, otvorenih mesta za susret i boravak direktno utiče na izolaciju različitih društvenih grupa: stariji sugrađani ostaju marginalizovani, deci nedostaju sigurni prostori za slobodnu igru, a mladi gube platforme za kreativno izražavanje i aktivizam. Kada zajednica izgubi prostor za okupljanje, gubi se komšijski duh, empatija i osećaj pripadnosti, što rezultira društvom izolovanih pojedinaca i fragmentisanim zajednicama bez solidarnosti. Zato se pred studente postavlja izazov kreiranja novih arhitektonsko-urbanističkih modela koji će povezati fragmentisano društvo. Tražimo inovativna prostorna rešenja – poput modularnih društvenih centara, otvorenih međugeneracijskih parkova, urbanih zajedničkih bašta, fleksibilnih kulturnih habova i taktičkih urbanističkih intervencija – koji su pristupačni svima, bez obzira na godine, status ili fizičke mogućnosti. Radovi treba da pokažu kako arhitektura može da podstakne dijalog, aktivira građane, integriše marginalizovane grupe i ponovo izgradi pokidane društvene veze, stvarajući prostore koji se ne koriste samo za prolaz, već za istinsko deljenje života i solidarnost.
Traži se rešenje koje:
Leči: Ozdravljuje degradirani prostor.
Povezuje: Omogućava ljudima da lakše pređu iz jedne realnosti u drugu.
Hibridizuje: Stvara funkciju koja ne pripada isključivo ni gradu ni prirodi.
3.2. PRINCIPI
Metabolička vitalnost - GRAD KAO ŽIVI ORGANIZAM
Traže se rešenja koja će inicirati regeneraciju grada ili reanimaciju sela kao duboki metabolički proces - tako da intervencija u prostoru postaje katalizator procesa ozdravljenja. Potrebno je prepoznati grad kao živi organizam u kojem svaka građena struktura ima uticaj na životnu sredinu, i može imati ulogu u obnavljanju biodiverziteta i ozdravljenju lokalne mikroklime ka stvaranju prijatnih uslova za suživot svih živih bića, ne samo čoveka. Ka ozdravljenju grada vode hibridne strukture koje ne troše resurse, već ih proizvode - filtriraju vazduh, recikliraju sivu vodu, transformišu urbani otpad u plodno tlo, prostorne strukture i otporni pejzaži koji ublažavaju efekte klimatskih promena, brzo se adaptiraju, reaguju kao amortizeri ekstremnih i naglih promena vremena (olujni nanosi, tropske noći, mraz, zagađenje), štiteći grad. Pozivamo studente da istraže rešenja poput kišnih bašta, propusnih površina od recikliranih agregata i zelenih koridora koji služe kao prirodni drenažni sistemi, zgrada koje dišu... Arhitektura može biti prva linija odbrane – prostor koji u vreme oluja štiti grad, a u vreme suša nudi vlagu i svežinu, pretvarajući pretnju od nepogoda u resurs za bujanje života.
Kružna ekonomija - ČUVANJE RESURSA
Traže se sistemska rešenja u kojem se resursi čuvaju, a otpad minimizira kroz pametno planiranje i ponovnu upotrebu materijala. Umesto da zgrade posmatramo kao objekte sa ograničenim vekom trajanja, one postaju „banke materijala“ koje se nakon upotrebe mogu lako rastaviti i transformisati. Razmotriti sisteme poput: sklopivo-rasklopivih struktura čiji se elementi mogu lako ukloniti i ponovo iskoristiti bez oštećenja, korišćenje recikliranih ili prirodnih materijala koji se mogu koristiti više puta, adaptivna ponovna upotreba starih industrijskih ili napuštenih objekata i sl.
Inkluzivno zajedništvo - PROSTOR ZA SVE
Pozivamo na projektovanje prostora za nove modele suživota koji smanjuju socijalnu otuđenost, iniciraju susrete i podstiču spontano formiranje zajedništva. Kako arhitekturom mozemo inicirati susrete i saradnju, kako mozemo jačati duh lokalne zajednice u simbiozi sa prirodom? Pozivamo studente da predloze nove modele hibridnih prostora za sva živa bića, čoveka, floru i faunu, pristupačne i prijatne sredine u kojima život buja u bogatstvu raznovrsnosti. Kakvi tipovi prostora su pristupačni svakom čoveku, nevezano za životnu dob, zdravstveno stanje, religijsku pripadnost? Kakve građene strukture mogu biti utočište za ptice, pčele, insekte, plodno tlo za različite biljne vrste?
Hibridne sinergije – RADIKALNI MIKS PROGRAMA
Projektovanje prostora koji spajaju stanovanje, rad, proizvodnju i zabavu u jedan jedinstven, samoodrživ sistem. Životni prostor više ne može biti izolovan od procesa koji ga održavaju; zato pozivamo studente da istraže nove tipologije objekata u kojima se programi prepliću. Poseban fokus treba staviti na prostore deljenih ekonomija i međugeneracijsku sinergiju – stvaranje zajedničkih prostora u kojima stariji i mlađi članovi društva ne žive jedni pored drugih, već jedni sa drugima, razmenjujući znanja, resurse i vreme. Objekti treba da funkcionišu kao hibridi koji tokom dana služe jednoj, a tokom večeri drugoj funkciji, optimizujući korišćenje prostora i energije. Tražimo arhitektonska rešenja koja kroz pametno prožimanje programa smanjuju potrebu za transportom, kreiraju ekonomska održiva gazdinstva unutar urbanih zgrada i stvaraju dinamične, samostalne zajednice u kojima se krug proizvodnje, potrošnje, učenja i odmora zatvara na nivou jedne strukture.
3.3. OBUHVAT: Ekotoni Balkana
Balkan se smatra jednim od najvažnijih žarišta biodiverziteta u Evropi. Razlog tome je specifičan geografski položaj – na tromeđi Evrope, Azije i Afrike – ali i činjenica da je ovaj region tokom ledenih doba služio kao ključno utočište za mnoge biljne i životinjske vrste koje su odavde kasnije ponovo naselile ostatak kontinenta. Sa aspekta prirode, Balkan je pravi mozaik različitih ekotona, jer se na relativno malom prostoru sudaraju mediteranska, kontinentalna i alpska klima. Sa druge strane, gradovi Balkana nisu nastajali planski u jednom dahu, već su rezultat slojeva istorije koji su se smenjivali. Često se u istoj ulici sreću orijentalna „čaršija“ (zatvoren, intiman prostor, uske ulice, organski rast) i srednjoevropski blok (stroga geometrija, široki bulevari). Ovaj sudar stvara jedinstvenu urbanu vitalnost, građeni ekoton. Specifičnost balkanskih gradova je i velika zona neformalne, stihijske gradnje, pejzaž „nedovršenosti“ i neočekivanih prostornih situacija.
Konkurs EKOTON 26 poziva studente na istraživanje i projektovanje u ekotonima Balkana, prelaznim zonama gde se susreću kontrastni svetovi: grad i grad (A), priroda i grad (B), priroda i priroda (C). Izbor konkretne lokacije je prepušten učesnicima konkursa. Jedna lokacija može pokrivati više situacija istovremeno (A i/ili B i/ili C), a može biti i potpuno nova situacija koja se ne može svrstati u ove tri. Veličina lokacije, kao i veličina i vrsta intervencije na njoj je slobodan izbor učesnika konkursa.
SITUACIJA A. Grad - grad:
Na koji način arhitektonske intervencije mogu doprineti razvoju grada iznutra, ka jačanju lokalne zajednice i razvijanju nove hibridne prirode u gradu, na temeljima građenih, napuštenih struktura?
Situacija grad-grad predstavlja osetiljivu prelaznu zonu između urbanog tkiva koje pulsira svakodnevnim životom i „mrtve tačke“ unutar njega, odnosno prostora koji je izgubio svoju primarnu funkciju, ali je zadržao ogroman prostorni i društveni potencijal. Ekoton ovde nastaje na samoj granici između kontrolisanog, aktivnog gradskog jezgra i divljeg, napuštenog prostora unutar same arhitektonske strukture. Kao tipični balkanski primeri izdvajaju se napušteni industrijski kompleksi, stare fabrike, domovi kulture iz perioda socijalizma ili nedovršeni betonski skeleti iz devedesetih godina koji decenijama stoje zaboravljeni u centrima naših gradova, sa velikim potencijalom za oživljavanje reintegrisanje u životni milje grada, uz razvoj novih inovativnih uskospecijalizovanih prostornih tipologija koje samo na ovakvim mestima mogu nastati.
INSPIRACIJA / PROJEKAT: Amid.cero9. The Magic Mountain
Projekat „Čarobna planina“ (The Magic Mountain) španskog arhitektonskog studija amid.cero9 predstavlja vizionarski primer transformacije industrijske arhitekture u funkciji ekotona, gde je stara termoelektrana u američkom gradu Ejmsu pretvorena u živu, tehnološko-biološku strukturu. Umesto rušenja, arhitekte su sivu i ekološki invazivnu fabriku „obukle“ u masivnu rešetkastu fasadnu skelu koja nosi hiljade saksija sa cvećem i specifičnim sortama ruža, vizuelno transformišući objekat u džinovski cvetni pejzaž usred urbanog tkiva. Projektom je predviđeno da fasadni vrt za svoj rast i održavanje tokom cele godine ne troši eksternu energiju, već pametno preusmerava i koristi otpadnu, latentnu toplotu i paru koju termoelektrana emituje u procesu proizvodnje. Na taj način, studio amid.cero9 je kreirao hibridni sistem koji ne samo da maskira industrijsko zagađenje, već koristi termodinamičke nusproizvode teške industrije kako bi generisao potpuno novu, kontrolisanu mikroklimu i takozvanu “treću” prirodu.
Izvor: https://www.cero9.com/project/the-magic-mountain-ecosystem-mask-for-ames-thermal-power-station/
INSPIRACIJA / PROJEKAT: Burckhardt + Partner Architekten, Raderschall Landscape Architects. MFO Park
MFO Park u Cirihu predstavlja jedinstven primer vertikalnog urbanog ekotona koji funkcioniše kao trodimenzionalni, živi prelazni pojas između veštačkog gradskog jezgra i prirodnog ekosistema. Kroz monumentalni, otvoreni čelični skelet koji reinkarnira gabarite stare fabrike, ovaj projekat koristi preko 1.000 puzavica i mrežni sistem sajli kako bi stvorio masivnu vazdušnu oazu bogatu biodiverzitetom u gustoj zoni gde nema mesta za horizontalne parkove. Spajanjem grube industrijske geometrije sa fluidnim biološkim rastom, ova struktura briše granicu između arhitekture i pejzaža, delujući kao aktivan mikroklimatski filter koji prečišćava vazduh, smanjuje gradsku buku i ublažava toplotna ostrva, istovremeno nudeći pticama i insektima vitalno mikrostanište i vazdušni koridor usred asfalta i betona.
Izvor: https://www.metalocus.es/en/news/revisiting-90s-mfo-park-zurich
INSPIRACIJA: SO-IL. BREATHE
Projekat „MINI LIVING – Breathe” studija SO–IL je futuristički, vertikalni mikro-stambeni prototip postavljen na svega 50 kvadrata, koji redefiniše suživot kroz fleksibilne nivoe bez čvrstih zidova i inovativnu, prozirnu tekstilnu fasadu koja hemijski filtrira gradski vazduh. Ovaj objekat funkcioniše kao aktivni, održivi ekosistem koji pomoću krovne bašte privlači oprašivače, sakuplja i filtrira kišnicu za potrebe stanara, te briše granicu između privatnog života i prirode, dokazujući kako arhitektura može postati živo utočište za ljude, floru i faunu.
Izvor: https://architizer.com/projects/breathe/
SITUACIJA B. Grad- priroda
Ovo su zone budućeg širenja grada, koje može biti na štetu prirodne sredine, ili može voditi ka novim tipologijama prostora u kojima priroda i ljudi koegzistiraju.
Situacija grad-priroda predstavlja prvu liniju fronta gde se beton i agresivni urbanizam direktno suočavaju sa šumama, rečnim koritima, močvarama ili poljoprivrednim zemljištem. Umesto da grad nastavi da bespoštedno guta prirodu i zamenjuje je nepreglednim sivim i neporoznim površinama, u ovakvom ekotonu je potrebno istražiti „mekane granice“ na kojima se arhitektura svesno povlači i prilagođava zatečenom pejzažu. Na Balkanu su ovakve zone najuočljivije na perifernim rubovima velikih gradova koji se naslanjaju na parkove prirode ili rečne obale, kao što su zone uz Dunav i Savu, padine brda i planina koje okružuju regionalne centre ili obodi zaštićenih šuma. Fokus je na kreiranju struktura koje ne prekidaju prirodne koridore kretanja živog sveta i vode, već razvijaju porozne, žive sisteme kojima ojačavaju i podržavaju zatečenu prirodu.
INSPIRACIJA / PROJEKAT: Heatherwick Studio. Little Island
Little Island u Njujorku, autora Tomasa Hedervika, predstavlja primer urbanog ekotona i simbioze grada i prirode, gde se industrijsko nasleđe reke Hadson transformiše u bujnu, plutajuću oazu, a savremena arhitektura funkcioniše kao aktivan ekološki filter i regenerativni prostor u gustom urbanom tkivu. Oslonjen na 132 betonska stuba u obliku lala, ovaj park oko 1 hektara površine namerno briše granice između veštačke infrastrukture i živog sveta, stvarajući hibridnu zonu bogatu biodiverzitetom sa preko sto vrsta biljaka koje privlače ptice i insekte. Istovremeno, snopovi betonskih stubova u vodi podržavaju morski ekosistem, dok pokrenuta topografija štiti posetioce od gradske buke i vetra.
INSPIRACIJA / PROJEKAT: amid.cero9. TRP Forms of Energy
Projekat "TRP | Forms of Energy" studija AMID.cero9 u Venecijanskoj laguni, na osetljivom dodiru istorijskog grada i vode, uvodi sistem plutajućih modularnih struktura koje sakupljaju i generišu energiju, funkcionišući kao bioreaktori za naseljavanje mikroorganizama i prečišćavanje zagađene vode. Ovaj hibridni model predlaže obnavljanje narušenog biodiverziteta lagune i njenu zaštitu od daljeg antropogenog uticaja, sugerišući da arhitektura na granici kopna i vode ne mora biti agresivni ljudski pečat, već fluidni, samoodrživi produžetak prirodnih procesa.
Izvor: https://www.cero9.com/project/trp-forms-of-energy-venice-lagoon/
INSPIRACIJA / PROJEKAT: Vector Architects. Chongqing Taoyuanju Community Center
Projekat nastaje na samoj granici između gusto naseljenog megagrada Čongkinga i zaštićenog planinskog parka Taoyuan, funkcionišući kao hibridni arhitektonski most koji objedinjuje tri javne funkcije – kulturni centar, zdravstvenu ustanovu i sportski kompleks – namenjene svakodnevnom životu građana. Natkriven ekstenzivnim zelenim krovom koji se utapa u okolni pejzaž, sa otvorenim atrijumima kroz koje drveće nesmetano raste, objekat briše granicu između enterijera i eksterijera, omogućavajući posetiocima dok borave u javnim prostorima neposredan prelazak u šumski pejzaž, dok istovremeno kroz sisteme za sakupljanje kišnice i vodopropusne materijale deluje kao prirodni produžetak lokalnog ekosistema.
SITUACIJA C. Priroda - priroda
Ovo su najosetljivije zone za bilo kakvu intervenciju čoveka, kojima je u doba klimatskih promena i ekološke krize potrebna pomoć za opstanak. Kako arhitekturom mozemo minimalno intervenisati u fragilnoj prirodnoj sredini, a ka ozdravljenju pejzaža, pospešivanju biodiverziteta, jačanju otpornosti i prilagodljivosti na ekstremne klimatske promene?
Situacija priroda-priroda preispituje suptilni susret divlje, netaknute prirode i tehnologije, gde tehnologija, umesto okupatora, može služiti kao podrška, filter i čuvar prirodnih procesa. Ovime pokrećemo pitanja minimalno invazivne arhitekture koja deluje kao posrednik između čoveka i ugroženog ekosistema. Najbolji primeri ovakvih lokacija na Balkanu su specijalni rezervati prirode u kojima se biodiverzitet značajno menja pod uticajem klimatskih promena i ekološke krize (na primer Beljarica, Obedska bara), nacionalni parkovi, kanjoni, klisure i zaštićena planinska područja itd, kao i dramatično oštećeni prirodni pejzaži pod uticajem ljudske ruke u prošlosti (eksploatacione zone rudnika, na primer Kišnjeva glava na Fruškoj gori).
INSPIRACIJA / PROJEKAT: Turenscape. Qunli Stormwater Wetland Park
Ovaj projekat funkcioniše kao ekološki alat za lečenje i oživljavanje teško oštećenog močvarnog pejzaža. Suočeni sa umirućom močvarom koju je urbana infrastruktura odsekla od njenih izvora vode, arhitekte su oko nje formirale prstenasti sistem veštačkih zemljanih brda i bazena zasađenih autohtonim vodenim biljkama i brezama, stvorivši džinovski "zeleni sunđer". Ovaj dizajn omogućava sakupljanje, prirodnu filtraciju i ravnomerno propuštanje kišnice ka centralnom jezgru, čime je u potpunosti vraćen hidrološki balans, obnovljen biodiverzitet i sprečene poplave. Istovremeno, jedini čvrsti arhitektonski elementi – minimalističke, izdignute pešačke staze i osmatračnice – omogućavaju prisustvo ljudi bez ugrožavanja osetljivog tla i divljeg sveta koji se vratio u ovo stanište.
Izvor: https://landscapearchitecturebuilt.com/wp-content/uploads/2022/08/Qunli-Stormwater-park.jpg
INSPIRACIJA / PROJEKAT: Atelier DYJG. Quarry Gardens, Nanning Garden Expo Park
Projekat leči sedam masivnih, napuštenih kamenoloma rasprostranjenih na 33 hektara divljeg, brdovitog pejzaža, time preokrenuvši ekološku katastrofu u bujni, samoregenerišući ekosistem u dubokoj divljini. Svaki od sedam kamenoloma dobio je specifičnu "terapiju" za ozdravljenje: sakupljanjem kišnice formirana su samoodrživa vodena staništa i podvodne šume kiparisâ koji prečišćavaju basene, dok su na suvim delovima naneti slojevi zemlje različitih debljina kako bi se omogućio povratak autohtonih biljnih pionira, trava i drveća. Čitav ljudski boravak rešen je kroz lagane plutajuće platforme i rešetkaste čelične staze koje propuštaju svetlost i vodu, čuvajući tek obnovljenu vegetaciju.
Izvor: https://landscape.coac.net/quarry-gardens-nanning-garden-expo-park-0
INSPIRACIJA / PROJEKAT: Junya Ishigami. Art Biotop Water Garden
Projekat aktivno pomaže prirodi tako što sprečava uništavanje postojećeg ekosistema, premeštajući više od tri stotine stabala drveća sa obližnjeg gradilišta hotela na susednu livadu, umesto da budu posečena. Između presađenog drveća formirana je mreža od 160 malih biotopskih ribnjaka, koji su hidrološki povezani sa obližnjom rekom i obloženi podlogom koja omogućava rast mahovine i lokalnog bilja. Ovaj novi, pažljivo projektovani pejzaž funkcioniše kao živi sunđer koji zadržava vlagu, pročišćava vodu i reguliše mikroklimu, čime je stvoreno novo, bogato stanište za insekte, ptice i vodene organizme na parceli koja je prethodno bila degradirana poljoprivredom.
Izvor: https://divisare.com/projects/415578-junya-ishigami-associates-art-biotop-water-garden